Da je imati cističnu fibrozu lako, cističnu fibrozu bi imao svako. Međutim, samo nekolicini nas je dodeljen taj zadatak. Čvrsto verujem u to da je u životu količina izazova direktno proporcionalna količini snage koju posedujemo. Ne verujem da život radi protiv nas i nikada nećemo dobiti više od onoga koliko možemo da podnesemo. Paradoks situacije sa cističnom fibrozom, u ostalom, kao i sa bilo kojom drugom hroničnom bolešću, je taj da ona zapravo daje vetar u leđa, a ne da nas sputava. Bar sam ja tako odlučila da gledam na ovo. Inat je zapravo moćan alat ako ume da se upotrebi na pravilan način. Pričam o onom inatu koji tera napred, koji hrani želju za životom, koji te tera da kažeš ”E, neće više ovako moći cistična fibrozo jer ne poseduješ ti mene, ja tebe posedujem i ako si već zauzela svoje mesto bez pitanja u ovom mom skromnom autiću kojim sam odlučila da putujem kroz život, onda ćeš da ćutiš na zadnjem sedištu jer ovde ja vozim!”
Danas mi je doktor posle dve ipo nedelje rekao da pred vikend idem kući. Pitala sam da li sam to na uslovnoj slobodi (u smislu idem samo na vikend kući) ili sam potpuno oslobođena? Kaže slobodna k’o ptica na grani. Opa! U ove zadnje skoro tri nedelje sam osetila fizičkog bola više nego za svih ovih 27 godina zajedno. Uopšte ne umem rečima da objasnim koliko upala pluća ume da boli, koliko voda u plućima tera suze na oči od bola, koliko je sonda u želucu neprijatna (takođe tera suze na oči), zaboga koliko dren zaboden nedelju dana u leđa ne prija i koliko ubodi od braunile u rukama kojih imam skoro duplo više nego što imam godina više ništa ne bole (nisam ironična, zaista su piece of cake.) Dok sam se tih nedelju dana sa cevčugom u leđima osećala kao veš mašina koja izbacuje vodu, zapitala sam se zar ovo sve nije motivacija. Dovoljna motivacija za nastavak dalje, za dokaz da se može, za jedan veliki restart i novi početak.
Boravak u bolnici je zapravo blagotvoran, ako se posmatra iz ispravnog ugla. Izolovan si i sam te dve, tri nedelje i nemaš drugog izbora nego da se približiš sam sebi. Dalje, boravak u bolnici je jako dobar filter za ceđenje ljudi. Bolnica je aparat za filter kafu, filter papir je zdravstvena situacija, najčešće neprilika, u kojoj se nalaziš, mlevena kafa je hrpa svih mogućih ljudi koji se nalaze slučajno ili namerno u tvom životu i na kraju onaj najdragoceniji deo svega je sveža, vruća kafa koja je prošla kroz filter. To su oni koji vrede, oni koji su tu kad je najgore, oni koji su podrška, oni koji kada ti je teško pa te zagrle, a ti se sva raspekmeziš. Dragoceni su. Svakako tu su i ”talog” ljudi, oni koji ispare iz tvog okruženja, ni traga, ni glasa kada si u problemu (da ne napiše nešto nepristojno, mnogo se trudim da ne psujem.) Zato talog u smeće i popijte, dođavola, sa užitkom tu preukusnu kafu.
Možda sam naivna ali zaista verujem u čarobno, u univerzum, u onaj famozni zakon privlačenja. Dok sam snuždena sedela leđima okrenuta hirurgu čekajući da mi zabode dren, tresla sam se od straha jer ne znam šta me čeka, ne znam da li boli, ne znam šta posle, ne znam hoće uspeti, ne znam dokle ovako… pomalo su me peckale i oči od naziranja suza, pravo da vam kažem. U tom momentu doktoru počinje da zvoni telefon uz pesmu koja jasno i glasno kaže “And then she’d say it’s ok, I got lost on the way but I’m a super girl and super girls don’t cry.” I zar sad to sve nije mala magija, univerzum koji me je potapšao po ramenu i rekao “Daj Mina, ne budi kukavica, sve će biti u redu, ne boj se!” Možda nam se svima dešavaju ovakve stvari svakodnevno samo treba da oslušnemo.
S toga biram da verujem da se sve dešava kada mu je vreme i kada smo spremni na to nešto, da svaka izazovna situacija zapravo pravi od nas najbolje verzije nas samih i da se svaki, nazovimo to, pad dešava zbog određenog rasta i ekspanzije. Ljudi su skloni da se pitaju zašto se loše i teške stvari dešavaju dobrim ljudim. Zapravo, ja mislim da je kontra. Mislim da nas izazovne situacije oplemene i prave od nas zahvalne osobe. Kao kada ljuti talasi i voda šibaju i na taj način prave savršeno glatke kamenčiće.
Dakle, zaista, da je imati cističnu fibrozu lako, cističnu fibrozu bi imao svako. Verujem da smo divni, da smo predivni, da smo snažni, da smo posebni, da smo retki, da smo borci jer nam je to u krvi. Bukvalno nam je u krvi, ako me razumete.
