Odlučila sam se za ovu temu baš zato što je bauk. Među pubertetlijama, omladinom, ljudima koji nisu zadovoljni emotivnim stanjem, koji nemanje sreće u ljubavi pripisuju Cističnoj. Jer jeste teško, kad si mlad, kad treba da uživaš u prvim ljubavima, prvim simpatijama, letnjim avanturama a u glavi ti je samo tvoja bolest. I ona te sputava
Mnogi imaju manjak samopouzdanja, usudila bi se da kažem muškarci više. Jer od njih se očekuje da su snažni, da su jaki. A verujem da većina i jeste ali sama sebe sputava. Treba biti vrsan psiholog i dooobro poznavati sebe, razgovarati sam sa sobom, kako bi se izvukli iz mračnih mislli koje obuzimaju sve pa i nas. Ali, molim vas, ne uzimajte ovo kao Amin, ja sam samo jedna devojka sa svim svojim manama i vrlinama i koja je odlučila da je ovo njen put. Ja nisam ni psiholog, ni psihijatar ni stručno lice i ne živim vaše živote.
U bolničkim hospitalizacijama, ispijanju kafe na terasi, sedenju u bolničkim hodnicima ovo se prolama kao jedna od bitnih tema. Sedimo i pričamo. Govorimo svoja iskustva, svoje priče i strahove. Kao neko ko je imao ozbiljne veze kroz život, često sam se susretala s raznim pitanjima svojih saboraca. Kako si mu rekla, kad si mu rekla, da li te gleda drugim očima, da li kašlješ pred njim….a ovo su samo neka od pitanja kojih sam se setila. I kao što vidite u mnogima je strah. I razumem to.
Nije lako odlučiti se i reći ovako nešto. Pogotovo kad znate da je jedna od mogućih opcija odbijanje. Uvek sam se trudila da odgovorim da se od svega toga ne sme praviti bauk. Ja sebe ne gledam drugim očima, ne smatram da sam drugačija, i da, itekako kašljem pred njim. Tako čitav život posmatram i svoju bolest. Ne dozvoljavam joj da mi preuzme život ni kad je najteže. Možda je u svemu ovome najteže kad i kako reći. Prvi susret nikom nije lak, pa nije bio ni nama. Ja lično smatram da je iskrenost osnova veze i ne treba dozvoliti da veza ode predaleko.
Prvi razgovor, a biće ih mnogo, treba biti ozbiljan ali optimističan, sa ne mnogo teških stvari. I sve je stvar vašeg gledanja stvari, vaše ličnosti, i vaše gledanje vaše bolesti. Ja sam optimista i ovo je moj način. Ne kažem da je pravi i da treba da bude vaš. Svako bira svoj put. Ja ovako delam, optimistično i u skladu sa osećajem. Dosad me nije prevarilo, a prsten na desnoj ruci je dokaz tome. Imala sam ludačku sreću da sam nailazila na podršku, razumevanje i ogromnu ljubav. Jer da nema baš te ljubavi ni on/ona ne bi mogli na pravi način da budu uz vas. Ali, uvek imajte u vidu da nije svako kapacitet. A takav partner vam iskreno ni ne treba. Just saying. .
Uživajte dragi moji, nije svako pravi/a, a ne mora svako ni da zna. Jer da se ne lažemo neke veze su odmah osuđene na propast, i to se nekako oseti. Kao i u svim odnosima, ne samo partnerskim vi i samo vi odlučujete kad, kako, šta i koliko ćete kome reći.
