UDRUŽENJE ZA POMOĆ I PODRŠKU OSOBAMA SA CISTIČNOM FIBROZOM SRBIJE

Zvezde nad Beogradom - Julija T.


Kao što znate osobe sa Cf-om borave na terapiji minimum 15 dana.

E ovo je moja priča!

Prethodnih 15 dana mog odmora na IMD-u prošlo je ne tako brzo kao sto sam navikla. S obzirom da nije bilo mojih Cf drugara za čavrljanje na terasi uz šolju dobre kafe morala sam da se snalazim. Ali bože moj to mi bar ide od ruke. Od prve jutarnje inhalacije pa malo razgibavanja, pa do trač partije sa nama dragim sestricama, ali naravno bez preskakanja onih selfija iz parkova izmedju šetnji.

E onda bude tu i privilegije. Spavanje duže od ostalih pacijenata jer ste postali stalni gost, a umesto alarma vas budi doktor na čije dobro jutro iskacete iz kreveta spremni kao zapeta puška. Pa nije tako loše pročitati koju dobru knjigu u medjuvremenu a pritom dobijate komplimente kako ste jako simpatični jer ne skidate osmeh sa lica i samo bi da čavrljate nešto iako ste ostali bez glasa.

A vikendi, vikendi služe za istraživanje. S'obzirom da nisam iz Beograda saznala sam da se u blizini Instituta nalazi Zemunski kej. Pa hajde da istražimo i to. Kroz nekih 15 minuta vec sam bila tamo. Stala sam da ga dobro osmotrim, stvarno je lep baš kao i što sam čula. Šetajući kejem i posmatrajući tu veliki i mirnu reku osetiš spokoj, mir. Kao da ga ništa na svetu ne moze narusiti ostala sam jos malo da uzivam u njemu.A u povratku počastis sebe jednom hladnom limunadom u obliznjem kaficu . Ali onda nazad u realnost. Vreme terapije se bliži I brzinom munje stižem na odeljenje Pulmologije, u svoj krevet čekajući dozu svog letnjeg koktela koji će me okrepiti I učiniti da se osećam bolje. Sestre me dobro poznaju, pitaju odmah da li je bilo selfija I da li sam uživala u svojoj omiljenoj kafi. Smeškam se I ja I potvrđujem, dok prvi mililitri leka ulaze u moj sistem. Sad je vreme odmora I popodnevne dremke.

A noću kad sve utihne uz šolju tople kafe I lagane muzike posmatrate nebo koje iz roze boje prelazi u tamno teget boju a onda se tu I tamo iskrade I po koja zvezda iza tih rozih oblka. Letnji povetarac miluje moje lice a topla kafa izmamljuje osmeh. I tako prodje jedan, pa još jedan, pa još jedan dan i vreme je za polazak kući. Tako prodje ovaj moj odmor. Dok se pakujem za polazak kući vec u planu imam neki malo drugaciji odmor.

Pa do sledećeg mog odmora na Institutu pozdrav od mene!